Sudski tumač i stručna usavršavanja

Da bi neko mogao da obavlja bilo koji posao ili zanat na kvalitetat i profesionalan način, potrebno je da se konstantno unapređuju profesionalne veštine. Isto važi i za sudske tumače.

Nije dovoljno samo sedeti za radnim stolom u kancelariji i prevoditi sa jednog jezika na drugi jezik i udariti pečat. Povrh toga, neophodno je konstantno raditi na sebi, pohađanjem stručnih seminara, radionica i konferencija. Ovo je važno da bi se bilo u toku sa aktulenostima profesije, postupalo u skladu sa izmenama zakona ili pravilnika (Pravilnik o sudskim tumačima) kao i razmenjivala stručna iskustva sa kolegama iz iste profesije. Na taj način sudski tumači i prevodioci unapređuju kvalitet svog rada i istovremeno zajedničkim snagama rešavaju izazove ove još uvek nejasno definisane struke sa aspekta pravosudne delatnosti. Pomenimo još jednom neusaglašenost terminologije prema kojoj se podvlači znak jednakosti između sudskog tumača i prevodioca, što nikako ne bi smelo da bude. Sudski tumač, kako i samo ime kaže, tumači ono što je napisano, što podrazumeva da mora da poseduje jezičko i (donekle, ako ne i potpuno) stručno poznavanje tematike koju prevodi (medicina, pravo, ekonomija, kriminologija, itd.) na jezik cilja. Sudski tumač mora da stoji iza prevednog teksta i sa jezičkog ugla i sa ugla kako je taj stručni tekst preveden i adaptiran na jezik cilja. S druge strane, prevodilac je osoba koja nema takvu odgovornost i koja, što je najvažanija razlika, ne stavlja pečat overe kojim garantuje i potvrđuje da je prevod istovetan izvorniku koji je preveden. Prevodilac može da bude bilo ko ko poseduje (kakvo takvo) znanje jednog ili više stranog jezika i koji može (na ovaj, ili na onaj način) da prevede na jezik cilja. Ni u kom slučaju se uloga prevodioca ne umanjuje na ovaj način (ukoliko savesno i kvalitetno obavlja svoj posao), ali je činjenica da smo svedoci dobrih i manje dobrih prevoda, čiji kvalitet zavisi isključivo od (ne)stručnosti lica koje ih je prevelo. Kod sudskih tumača ipak postoji selekcija u smislu stručnog ispita koji se morao položiti da bi se dobila licenca, pa se samim tim garantuje da je osoba koja je pred Vama ipak neko od poverenja i ko poseduje stručno znanje iz oblasti koju prevodi za Vas.